Ovu pricu mi je ispricao ortak, cuo je od

svog oca, a prica se desava u caletovom

rodnom selu. Ne znam koje je selo u

pitanju, ali mislim da je u pitanju

okolina Valjeva.

U selu je umro covek i rodbina je

naravno pocela pripreme za sahranu.

Dvojica ljudi su otisli do najblizeg

pogrebnog preduzeca i kupili sanduk, a

kupili su jos dosta stvari koje su bile

potrebne za sahranu. Sanduk su

natovarili na kamion i krenuli ka selu. U

putu ka selu pocela je da pada kisa. Dok

su se vozili primetili su coveka koji

stopira i naravno stali mu kako ne bi

cevok cekao na kisi ko zna koliko jos

dugo. Covek je posao u kabinu a oni su

mu objasnili da nema mesta u kabini

zbog stvari pa ako mu ne smeta da sedne

pozadi. Upozorili su ga da je pozadi

sanduk, kako se ne bi uplasio. Covek,

posto nije bio plasljiv, zahvalio se

ljudima i seo pozadi. Posto je kisa

pocinjala sve jace da pada, a na kamionu

nije bilo cirade, covek je otvorio sanduk

i legao unutra. Nastavili su voznju i posle

nekoliko kilometara ponovo su naisli na

stopera. Ponovo su stali i objasnili

coveku da moze jednino u prikolicu.

Rekli su mu da je pozadi sanduk ali da

ima vec jedan covek pozadi pa da mogu

da pricaju. Stoper se popeo u prikolicu i

seo. Posle nekoliko minuta, covek koji je

lezao u sanduku je pomerio poklopac i

upitao svog novog saputnika:

- Prijatelju, jesmo li stigli?

Covek se uplasio, skocio iz prikolice i

poginuo.