Ovu pricu mi je ispricao ortak, cuo je od
svog oca, a prica se desava u caletovom
rodnom selu. Ne znam koje je selo u
pitanju, ali mislim da je u pitanju
okolina Valjeva.
U selu je umro covek i rodbina je
naravno pocela pripreme za sahranu.
Dvojica ljudi su otisli do najblizeg
pogrebnog preduzeca i kupili sanduk, a
kupili su jos dosta stvari koje su bile
potrebne za sahranu. Sanduk su
natovarili na kamion i krenuli ka selu. U
putu ka selu pocela je da pada kisa. Dok
su se vozili primetili su coveka koji
stopira i naravno stali mu kako ne bi
cevok cekao na kisi ko zna koliko jos
dugo. Covek je posao u kabinu a oni su
mu objasnili da nema mesta u kabini
zbog stvari pa ako mu ne smeta da sedne
pozadi. Upozorili su ga da je pozadi
sanduk, kako se ne bi uplasio. Covek,
posto nije bio plasljiv, zahvalio se
ljudima i seo pozadi. Posto je kisa
pocinjala sve jace da pada, a na kamionu
nije bilo cirade, covek je otvorio sanduk
i legao unutra. Nastavili su voznju i posle
nekoliko kilometara ponovo su naisli na
stopera. Ponovo su stali i objasnili
coveku da moze jednino u prikolicu.
Rekli su mu da je pozadi sanduk ali da
ima vec jedan covek pozadi pa da mogu
da pricaju. Stoper se popeo u prikolicu i
seo. Posle nekoliko minuta, covek koji je
lezao u sanduku je pomerio poklopac i
upitao svog novog saputnika:
- Prijatelju, jesmo li stigli?
Covek se uplasio, skocio iz prikolice i
poginuo.